Moda je stanje duše onoga ko je kreira ali i onoga ko je bira i nosi.
Mirjana Marić
Moram da Vam priznam da mi je trebalo puno vremena da dođem do nekog materijala o gospođi Marić. Iz nekog razloga, samo nekoliko magazina je do sada pisalo o njoj, poput Plezir magazina i Harper Bazaar Srbija, sve ostale informacije sam morala da pronađem slušajući intervjue sa njom.
Kaže da je poslednju izjavu za novine dala još 70-tih godina nakon revije kod Pjer Kardena. Naime dogovor je bio da novinarka koja je tada radila za Politiku, prikupi sve informacije o mišljenjima modnih stručnjaka sa zapada o Mirjaninoj reviji. Kada je novinarka konačno napisala kolumnu o tome, naslov je glasio “Francuska je oduševljena, a evo šta MI mislimo o tome…” Iako je Jugoslavija bila poprilično otvorena zemlja ipak su u mnogim stvarima još uvek ograničavali umetnike, a Mirjanu je to poprilično pogodilo. Odlučila je da nakon toga više ne daje izjave za novine. Možda je i to jedan od razloga zašto mi sada nemamo puno informacija o njoj.
Mirjana je rođena 1938. godine. Još kao dete se iz Niškog kraja seli za Beograd.Diplomirala je 1960. godine na Akademiji za primenjenu umetnost,odsek tekstila, magistrirala je savremeni kostim na Umetničkoj školi u Mančesteru.
Mirjana priča o tom periodu života kao jednoj jedinstvenoj prilici da nauči sve ono što nije mogla u Jugoslaviji. Tada je bila ogromna čast studirati u području Mančesterskog basena u kojoj je industrija tekstila stara 300 godina. Međutim, početak njenih magistarskih studija uopšte nije bio lak. Ona to opisuje ovako: “Ja sam na magistarske studije došla nadobudna sa mišlju da ja mnogo toga znam, međutim…U istoj zgradi gde se nalazio fakultet, ujedno se nalazila i Srednja škola za tekstil. Pogrešila sam vrata i umesto u amfiteatar ušla u učionicu u kojoj su se nalazili učenici od svojih sedamnaest godina. Kada sam videla šta oni uče, bila sam očajna jer sam shvatila da ja ništa od toga ne znam.” Srećom, po savetu muža, ona odlazi kod rektora i objašnjava situaciju. Rektor joj daje određeno vreme da prođe isto gradivo kao srednjoškolci da bi kasnije mogla da nastavi na studije.
Za vreme svog boravka u Mančesteru, inspiraciju za njene radove pronalazi u pop artu, Bitlsima, Mary Quant. A tokom celog života uzori su joj Iv Sen Loren i Holston.
Nakon završenih studija, Mirjana se vraća u Jugoslaviju. Čak i tada nije bilo lako pronaći posao, tako da je bila primorana da prihvati prvu priliku koju je dobila. Na razgovoru sa direktorom Tekstilne škole u Babušnici, dobila je “hladan tuš”. Njemu njene preporuke od vrhunskih stručnjaka nisu značile. Mirjana se u školi kao profesor zadržava dve godine. Posao profesora je nije ispunjavao jer nije mogla da iskaže svoj pun potencijal. Želela je da radi posao koji će joj doneti finalni proizvod.
Dolazi na ideju da napravi nekoliko komada trikotaže i da na njih došije intarzije. Ponudila ih je Jugoeksportu, tada najvećoj robnoj kući u Jugoslaviji, i tako počinje njena karijera…
Ubeđuje rukovodstvo Jugoeksperta da mora da pokrene proizvodnju. Počinje sa malom radionicom. Vremenom, počinje da sarađuje sa Monom i Rudnikom. S obzirom da je radila u radionici za visoku modu, Mirjana je sa svojim timom bila zadužena za oblačenje prve dame Jugoslavije, Jovanke Broz. Vrlo brzo njeni dizajni putuju svetom i uskoro njene kreacije nose danska princeza i belgijski kraljevski par. Jedan od najpoznatijih francuskih dizajnera 20 veka, Pjer Karden je zapazio i zamolio da odradi nekoliko kreacija za njegove revije. Godine 1975. i 1976. Mirjana ima svoje revije u Parizu, a uskoro i u svim evropskim gradovima kao i Nju Jorku.Kreirala je modele za Jugoslovensku reprezentaciju za zimske olimpijske igre, kreira uniforme JAT-a. Zato možemo reći da je Mirjana “kreirala” imidž cele Jugoslavije.
Ako se pitate kako je Pjer Karden zapazio njene kreacije odgovor leži u njegovoj oduševljenosti spojem onoga što je ona radila. Prepoznao je uticaj visoke mode koji je Mirjana primenila na svakodnevnu garderobu.Nije bila zainteresovana za haute couture ali njene kolekcije mogu da se okarakterišu kao delux prèt -à-porter. Mirjana je dobitnik Francuskog oskara mode. Pjera Kardena opisuje kao divnog i prijatnog čoveka koji je predstavjao pravog umetnika.
Prekretnicom u karijeri smatra dekadu 80-tih. U Velikom Gradištu se otvara fabrika kože i ona počinje da proizvodi svoje torbe, suknje, kožne jakne pod logom Moda Mirjana Marić (torba sa slike).
Njeni proizvodi su pravljeni od najkvalitetnije kože koja je dolazila iz Italije. Ume da kaže da su joj inspiracija za kreacije bile žene sa ulice, skromne, koje su težile kvalitetu. Zato se od jedne kože pravilo samo 10 do 15 primeraka nekog modela. Zahtevala je da se isti model nekog odevnog predmeta uradi kako u broju 38 tako i u broju 46. Žene su joj bile poprilično zahvalne zbog toga.
Možemo slobodno da kažemo da je Mirjana bila ispred svog vremena. Pored dobre konstrukcije, ornamentacije i dobro sašivenih komada koji su odlike Mirjaninih dizajna ona je izuzetno vodila računa o njihovoj prezentaciji. Veoma važan kontekst joj je bio izlog, odnosno izlaganje kreacija i u kom umetničkom pravcu se one kreću. Sarađivala je sa Jugoslovenskim fotografima i pravila kataloge u kojima su njene kreacije tada nosile najpoznatije manekenke sa ovih prostora.
Pored rada u Jugoeksportu i Velikom Gradištu, Mirjana je uspela da osnuje i svoj brend koji se zvao 3M.
Poslednju reviju je održala 1992. godine. Ubrzo se nakon toga seli u Ameriku. Dosta materijala i dokumentacije o njenoj karijeri je nažalost izgubljeno. Zato je dosta teško naći prave informacije o toku njene karijere.
Godine 2014. Mirjana je dobila poziv iz Etnografskog muzeja da napravi svoju izložbu. Malo je reći da je to genijalno odradila. Bila je zaista iznenađena pozivom i shvatila je to kao vrhunac svoje dizajnerske karijere.
Nadam se da Vam je ovaj tekst značio i iskreno se nadam da ćete nakon njega sa većom pažnjom čuvati njenu torbu ili neki odevni predmet (koji je naravno kupila vaša mama ili baka). Njeni komadi ne predstavljaju samo kvalitet već i jedan delić naše modne istorije.
Why we all should know who is Mirjana Maric
Fashion is the state of soul the one who is create it, and the one who choose it and wear it.
Coco and Chérie 